Српска Виртуална Борбена Ескадрилa

У овом чланку је први део превода дела летачког приручника о нишанском радару на авиону Ф-16Ц Дигиталног Борбеног Симулатора.

Увод

Један од најважнијих уређаја на авиону Ф-16Ц је свакако његов нишански радар, „AN/APG-68“. Овај радар је вишенаменски, ради у свим временским условима, системски је интегрисан, заснован је на програмирајућем цифреном (дигиталном) процесору и као такав има велике могућности у раду приликом извођења борбених задатака типа ваздух-ваздух. Радар ради на принципу Импулс/Доплер и може да открије ваздухоплове који лете ниско изнад терена (енг. „look-down / shoot-down“) за борбе ван визуелног домета а такође и за блиске ваздушне борбе. Опсег покривања радара је 120⁰ по азимуту и 120⁰ по елевацији.

Ваздух-Ваздух режими рада

Радар има два основна режима рада Ваздух-Ваздух (ВВ) за откривање, захват и праћење циљева:

Комбиновани радарски режим ( енг. „Combined Radar Mode (CRM)“). Овај режим има два под-режима који се користе за осматрање ваздушног простора:

Режим блиске ваздушне борбе (енг. „Air Combat Mode (ACM)“). Овај режим има четири под-режима рада за аутоматски захват циља, а то су:

Праћење једног циља (енг. „Single Target Track (STT)“) је посебан радарски режим који се појављује када се циљ захвати у „RWS“ или „ACM“ режимима рада.

Упутства за ватрену употребу убојитих средстава у режиму ВВ налазе се у следећим поглављима:

У првом делу овог поглавља је опис рада неколико радарских режима. У даљем тексту је опис рада радара са оружјем типа ВВ.

Приказ радарских података на ВИшенаменском ПОказивачу (ВИПО) је такав да се свој авион налази на средини доњег дела показивача. Што значи да се сви радарски одрази (циљеви) које се појаве на показивачу налазе испред свог авиона. Ближи су они циљеви који су појављују на доњем делу показивача а даљи су они у горњем делу показивача. Циљеви који се појављују лево и десно на показивачу се у простору налазе лево и десно од свог авиона.

Основни подаци радарског приказа су следећи:

Опсег радарског приказа. Одабрани опсег радарског приказа налази се на левој страни ВИПО-а. Притиском на тастере поред приказа даљине бира се опсег даљине приказа. Опсег приказа се такође мења када се нишан наведе на доњу или горњу ивицу показивача.

Симболи радарских одраза (циљева). Циљеви су приказани као квадратићи. Хоризонтални положај циља на ВИПО-у представља угловни отклон по између свог авиона и циља. Вертикални положај циља на ВИПО-у представља даљину циља од свог авиона.

Нишан. Две мале, усправне, паралелне цртице представљају нишан радара. Нишан се помера дугметом који се налази на Ручици за Управљање Гасом (РУГ). Када радар ради у режиму осматрања, поред нишана се налазе две бројке које означавају горњу и доњу висину радарског снопа (левка).

Циљ се захвати тако што се нишан постави на тај циљ и на пилотској палици се притисне „TMS“ дугме У НАПРЕД.

Скала даљине. На десној страни ВИПО-а је скала даљине. На скали су ознаке за ¼, ½, и

¾ одабраног опсега радарског приказа.

Показивачи положаја антене по азимуту и елевацији. „Т“ симбол у доњем делу ВИПО-а показује тренутни положај антене по азимуту. „Т“ симбол не левој страни ВИПО-а показује тренутни положај антене по елевацији. Ови показивачи се померају онако како се помера антена радара и показују целокупан опсег радара од ±60⁰.

Положај свог авиона у односу на центар. Ови подаци показују даљину и азимут (радијал) свог авиона од центра (енг. „Bullseye“).

Режими рада радара бирају се притиском на тастер ВИПО-а поред скраћенице радних режима. Скраћенице свих радних режима радара који се могу одабрати налазе се на левој страни ВИПО-а.

Комбиновани радарски режим (енг. „Combined Radar Mode (CRM)“)

„CRM“ је основни радни режим радара. Овај режим ће прорадити чим проради радар на почетку покретања авиона и његових система. Унутар овог, основног режим постоје два под-режима који служе за радарско осматрање. Ти режими су:

• Даљина и тражи (енг. “Range While Search (RWS)”)

• Прати и осматрај (енг. „Тrack While Scan (TWS)“)

„RWS“ и „TWS“ под-режими бирају се притиском на тастере ВИПО-а поред ових скраћеница.

Пребацивање са једног на други од ових под-режима може се такође радити тако што се „TMS“ прекидач држи у положају ДЕСНО дуже од једне секунде.

Даљина и тражи (енг. „Range While Search (RWS)“) под-режим

Даљина и тражи (енг. „RWS“) под-режим се користи за осматрање и захват циљева на великим даљинама. Пилот може да одабере даљину осматрања/захвата на 10, 20, 40, 80, или 160 наутичких миља. Такође пилот може да подешава ширину (азимут) и висину (елевација) радарског снопа.

Циљеви се осматрају и захватају на два начина: Тактички захват (енг. „Situational Awareness Mode (SAM)“) или Праћење једног циља (енг. „Single Target Track (STT)“) acquisition.

1. Тактички захват („SAM“). У овом режиму захват циља се ради тако што се нишан постави на циљ а потом се „TMS“ прекидач гурне У НАПРЕД једном а затим се отпусти (да се врати у центар). Ово ће започети секвенцу тактичког захвата.

Са овако захваћеним циљем антена радара је усмерена ка последњој познатој позицији циља, с тим што се осматрања простора наставља у опсегу од четири реда радарске антене по елевацији и 10⁰ по азимуту.

Ако се нишан не налази на циљу када се „TMS“ прекидач отпусти из положаја У НАПРЕД или ако нема радарског контакта на екрану, режим претраге/осматрања рада радара се враћа у пређашњи радни режим.

По успешном захвату циља радар прелази у „SAM“ режим рада. Радар прати циљ али и наставља да осматра/тражи и приказује друге циљеве. За овако захваћен циљ се каже да је обележен.

ВВ ракета „AIM-120 AMRAAM“ ће се успешно наводити на циљ чак и ако тај циљ није захваћен у режиму „STT“.

Из „SAM“ режима излази се притиском на „TMS“ прекидач У НАЗАД.

Ако је радар у „SAM“ режиму рада и „TMS“ прекидач се притисне У НАПРЕД радар ће се пребацити у режим праћења једног циља („STT“).

2. Праћење једног циља („STT“). Захват праћења једног циља остварује се тако што се нишан постави на циљ а затим се прекидач „TMS“ притисне У НАПРЕД двапут и потом се прекидач отпусти да се врати у средњи положај. Процес захвата циља је исти као у горе описаном тексту с тим што се у овом случају прати (и види) само један циљ.

У „STT“ режиму захвата, радар усмерава сву своју енергију ка том једном циљу што даје највећи квалитет приказа и података о циљу. Међутим, радар сада не осматра ништа осим тог једног циља и због тога не може да види друге циљеве. Такође, пријемник радарског озрачења у противничком авиону може да препозна овај види захвата и да упозори свог пилота.

Из „STT“ режима излази се притиском „TMS“ прекидача У НАЗАД. Један притисак „TMS“ прекидача у назад враћа радар у „SAM“ режим што циљ држи обележеним. Ако се „TMS“ прекидач притисне у назад два пута то ће вратити радар у „RWS“ режим рада.

Детаљи „STT“ режима рада описани су у одељку „Single Target Track (STT)“.

Прати и осматрај (енг. „Track While Scan (TWS)“) под-режим

„TWS“ режим рада показује податке који се налазе у „RWS“ и „STT“ режимима рада. Показивања у „TWS“ режиму рада су веома сличан онима у „RWS“ режиму рада. Разлика је у томе што у „TWS“-у сваки радарски контакт има своју линију вектора кретања (која показује смер кретања тог циља) и бројчану вредност висине на којој се тај циљ налази. Дакле, „TWS“ показује детаљније податке о радарским одразима (циљевима) али истовремено наставља да осматра и тражи друге радарске контакте (циљеве).

„TWS“ режим рада има неколико ограничења. Алгоритам обраде радарских података ће направити радарски запис циљева међутим, због велике запремине простора који радар покрива проћи ће неко време које је потребно за померање радарске антене и обнове радарске слике. У току померања радарске антене и тиме радарског снопа рачунар радарских података ће покушати да предвиди положај циља за следећу претрагу. Ако циљ ради нагле маневре са великим Г јединицама или брзо мења правац лета, рачунар радарских података може погрешно да претпостави следећи положај тог циља и тиме изгуби циљ. У таквим случајевима ловац може веома лако да постане плен.

„TWS“ режим рада омогућава истовремено, брзо гађање више циљева ракетом „AIM-120“. Међутим квалитет праћења циљева је мањи него у „SAM“ и још мањи него у „STT“ режиму. Али када се ракетом „AIM-120“ гађа у „TWS“ режиму сигнализатор радарских озрањења у авиону који је гађан није у стању да то открије. Што значи да ће пилот гађаног авиона да добије сигнализацију да је гађан тек када радар ракете, која је већ поприлично близу, пређе у завршно активно самонавођење.

Радар може да направи до десет радарских записа зависно од података који се добијају прелазом радарског снопа по простору који се претражује. Запремина простора који се претражује слична је оној у „RWS“ режиму с тим што је антена радара ограничена на три реда по елевацији и ±25⁰ по азимута када се циљ захвати.

Постоји четири врсте приказа радарских одраза (циљева) зависно од приоритета: Пронађен циљ (енг. „Search Target“), Праћен циљ (енг. „Track Target“), Системски циљ (енг. „System Target“) и Обележени циљ (енг. „Bugged Target“).

Пронађен циљ (Search Target). Мали квадратићи представљају радарске контакте пронађених циљева слично приказу у „RWS“ режиму. Количина података о оваквим одразима није довољна да се успостави приказ праћеног циља.

Приказ оваквих циљева ће се изгубити ако се не повећа количина података (квалитет одраза) о њима у неколико прелаза радарског снопа. Ако се повећа квалитет одраза, унутар два прелаза радарског снопа, приказ циља се мења у Праћен Циљ.

Праћен циљ (Track Target). Праћени циљеви су приказани као попуњени, већи квадратићи са линијом вектора која показује правац њиховог кретања. Висина праћених циљева (у хиљадама стопа) се налази испод сваког циља. Радар може да истовремено показује до 10 праћених циљева.

О праћеном циљу има довољно података који омогућавају додатне радње с њима. Када се на пример провери државна припадност (енг. „IFF“) и потврди да циљ није ТУЂ, тај радарски контакт (циљ) се остави у режиму Праћен Циљ и прелази се на друге радарске контакте (циљеве) ради њихове даље обраде. Радарски контакти (циљеви) који су занимљиви за даљу обраду могу се пребацити у режим Системског Циља.

Системски циљ („System Target“). Системски циљеви су они који су најважнији у датом тренутку. Приказани су као празни квадратићи и имају линију вектора (правац кретања) и бројчани податак о њиховој висини.

Праћени циљеви пребацују се у Системске циљеве на два начина: (1) на праћени циљ се постави нишан и „TMS“ прекидач се гурне НА ГОРЕ, што ће тај један циљ да пребаци у Системски. (2) на пилотској палици се „TMS“ прекидач гурне У ДЕСНО што се ће све Праћене циљеве пребацити у Системске уколико нема ниједног другог циља који се тренутно Системски.

Системски циљ се сада може додатно обрађивати постављањем нишана на њега.

Ово ће ограничити померање радарске антене у три реда по елевацији и ±25 степени по азимуту тако да радарски сноп чешће прелази преко циља, бољи је квалитет података о циљу и смањује се могућност губитка циља са радара. Ово још увек није захваћен циљ што је потребо за лансирање „AIM-120“ ракете, али овакав циљ је сада спреман за даљу обраду.

Приоритетни (системски) циљ је онај на коме је нишан а ниша се може поставити на било који циљ на радарском приказу. Ако се нишан склони са свих циљева радар се враћа у редовни режим осматрања.

Системски циљеви се могу обележити тако што се нишан постави на системски циљ и прекидач „TMS“ на пилотској палици се помери НА ГОРЕ. Ово ће обележени циљ ставити у средину радарског снопа величине 3 реда по елевацији и ±25 степени по азимуту што умањује могућност да се обележени циљ изгуби са радара.

Обележени циљ (енг. „Bugged Target“). Обележени циљ је циљ највећег приоритета у односу на све циљеве који су на радарском приказу и то је циљ на који ће, ако се лансира полетети ракета „AIM-120“. Обележени циљ је на радарском приказу показан као заокружени троугао.

Померање „TMS“ прекидача У ДЕСНО ће обележити најближи системски циљ. Следећи притисци „TMS“ прекидача У ДЕСНО ће редом прелазити на системске циљеве и обележавати их.

Истовремено дејство ракетама „AIM-120“ на више циљева је могуће и ради се на следећи начин: циљеви које треба гађати се пребаце из Праћених у Системске. Затим се најприоритетнији циљ Обележи и ракета се лансира на тај циљ. Затим се одабере следећи циљ, тај циљ се Обележи и на њега се лансира ракета. Ова процедура се понови онолико пута колико има ракета на авиону или циљева на радару.

Обележени циљеви се могу пребацити у режим Праћења Једног Циља (енг. „STT“) тако што се нишан постави на обележени циљ и „TMS“ прекидач притисне НА ГОРЕ.

Померање „ТМS“ прекидача НА ДОЛЕ ће пребацити радар из „STT“ у „TWS“ режим рада. Свако следеће померање „TMS“ прекидача на доле ће уназад враћати режим обраде радарских одраза (циљева).

=4с= Хајдук Вељко

Горан Баџић