Serbian Virtual Fighters Squadron

У овом чланку је други део превода дела летачког приручника о нишанском радару на авиону Ф-16Ц Дигиталног Борбеног Симулатора.

Режим Блиске Ваздушне Борбе (енг. „Air Combat Mode (ACM)“)

У режимима блиске ваздушне борбе (енг. „Air Combat Mode (ACM)“) радар ће аутоматски захватити циљ који се налази на мањим даљинама. Овај режим се најчешће користи када се циљ визуално уочи. Тада пилот управља авионом тако да га постави у положај да радар аутоматски захвати циљ.

Постоје четири радарска режима рада за блиску ваздушну борбу „ACM“:

• 10°x 60° Вертикална претрага (енг. „Vertical Scan“)

• 30°x 20° Претрага унутар зоне Одразног Стакла, ОС-а (енг. „HUD Scan“)

Радар ће аутоматски захватити први циљ који пронађе унутар зоне радарског снопа једног од ових четири радних режима рада. Максимална даљина захвата је 10 наутичких миља с тим што је у режиму Нишанске Линије (енг. „BORE“) могућ захват циља и на даљинама до 20 наутичких миља. Сваки од ових режима рада има особине које се најбоље испољавају у одређеним ситуацијама.

Када се одабере режим „ACM“ прорадиће основни радарски режим 30° x 20° а радар ће бити искључен („NO RAD“). Радар се активира бирањем под-режима тастерима на ВИПО-у или „TMS“ прекидачем на пилотској палици.

„TMS“ прекидач у „ACM“ радарском режиму, када је радар одабрани давач сигнала („SOI“), ради следеће:

o Циљ није у захвату: 10°x 60° Вертикална претрага (енг. „Vertical Scan“)

o Циљ је у захвату: Отпусти захват и 30°x 20° („HUD Scan“) „NO RAD“

30° x 20° Претрага унутар зоне ОС-а (енг.“HUD Scan“)

У режиму 30° x 20° зона коју радар покрива је нешто већа од видног поља Одразног Стакла (ОС). Максимална даљина захвата циља је 10 наутичких миља. Радар ће аутоматски захватити први циљ који се појави у овој зони. По захвату циља радар аутоматски прелази у режим рада праћења једног циља (енг. „STT“).

У овом режиму рада на ОС-у се неће појавити посебан приказ података.

Овај радарски режим је мање прецизан од режима Нишанске линије (енг. „BORE“). Такође, с обзиром да покрива већи простор осматрања може се десити да потроши више времена у проналажењу и захвату циља него што је потребно режиму Нишанске линије (енг. „BORE“).

Нишанска линија (енг. „Boresight (BORE)“)

Шаблон радарске претраге у „BORE“ режиму је величине једне ширине радарског снопа и налази се 3° испод топовског крстића/нишана на ОС-у. Нишански крст (нишан) „BORE“ режима појавиће се на ОС-у и усмерен је у средину радарског снопа. Овај нишан представља зону коју покрива радар у „BORE“ режиму.

„BORE“ радарски режим блиске ваздушне борбе је веома користан за брзи захват циља који се налази унутар визуелног домета (енг „within visual range (WVR)“). Први циљ који се нађе унутар зоне захвата на даљинама до 20 наутичких миља ће бити захваћен и радар тада аутоматски прелази у режим праћења једног циља (енг. „STT“).

10° x 60° Вертикална Претрага (енг. „Vertical Scan“)

У режиму 10° x 60° вертикалне претраге радар претражује простор ширине од 10 степени и, у вертикали, висине од 60 степени. Центар шаблона радарске претраге је на 23° изнад топовског крстића/нишана. Приказ овог режима на ОС-у представља вертикална линија која се простире од топовског крстића/нишана до доњег дела ОС-а.

У овом режиму рада максимална даљина захвата је 10 наутичких миља. Радар ће аутоматски захватити први циљ који се нађе у овој зони и радар тада аутоматски прелази у режим праћења једног циља (енг. „STT“).

Овај режим се најчешће користи у маневарској блиској ваздушној борби (енг. „dogfight“). Тада се агресивним маневрима циљ постави на линију вектора узгона свог авиона и потом се „повуку“ Г јединице да се циљ постави унутар ОС-а. Зона претраге овог режима је таква да се захват циља остварује и пре него што се циљ поставу унутар ОС-а.

Усмеравајући сноп (енг. „Slewable“ – за сада није моделовано)

У овом режиму радар покрива зону од око 20° по висини и 60° по ширини. Када се овај режим одабере центар радарске претраге је право испред авиона. Зона претраге радара може се померати/усмеравати „CURSOR/ENABLE“ дугметом на РУГ све док се не оствари захват циља. Померања/усмеравања радарске зоне претраге ограничена је механизмом за померање радарске антене.

Као и у другим горенаведеним режимима радар ће аутоматски захватити први циљ који се нађе у овој зони и радар тада аутоматски прелази у режим праћења једног циља (енг. „STT“).

Овај режим је веома користан када се добије положај циља, на пример „циљ је на 2 сата високо“ али се још увек не види.

Праћење једног циља (енг „Single Target Track (STT)“)

Радар аутоматски прелази у режим Праћења једног циља („STT“) када се циљ захвати у под-режимима „RWS“ или „ACM“. У „STT“ режиму радар усмерава сву своју енергију ка том једном циљу и радарски приказ се непрестано освежава. Због тога радар више није у стању да открије друге циљеве већ прати само тај један. Такође, пријемник радарских озрачења у ваздухоплову који је у „STT“ захвату може да препозна такав захват и да свом пилоту то сигнализира и тиме га упозори на могућу претњу.

Приказ података на ВИПО у „STT“ режиму сличан је приказу у „RWS“ режиму са следећим разликама: ваздухоплов у захвату је приказан као заокружени троугао са његовом линијом вектора кретања; висина захваћеног ваздухоплова налази се испод његовог симбола; у горњем делу ВИПО-а су подаци о углу аспекта (ракурс), курса лета и калибрисане брзине захваћеног авиона као и брзина његовог приближавања.

Увећање (енг „еxpand (EXP)“) приказа

Радарски приказ се може увећати да се густо збијени циљеви лакше проберу. Увећање приказа је 4 пута и појавиће се око радарског нишана где је сам нишан у средини увећања. Ова функција је на располагању у свим радарским режимима.

Увећање се бира притиском на тастер ВИПО-а „NORM/EXP“ или притиском на „Expand/FOV Button“ (увећање) на пилотској палици када је радар активни давач сигнала.

Увећани приказ се појављује као квадрат величине 2 nm x 2 nm („nm“ – наутичка миља) са радарским нишаном у центру. Осим увећања, приказ података и симбола на радару је исти као у свим другим радарским режимима.

Провера (државне) припадности (енг. „IFF“)

Провера (државне) припадности (енг. „Identification Friend or Foe (IFF)“) је систем који омогућава проверу ваздухоплова ради утврђивања његове припадности, да ли је свој или туђ. „IFF“ систем ради тако што свој авион шаље шифровани упитни радио сигнал одређеном радарском контакту или у простор ограничен ширином и висином радарског покривања. Радио уређај, одговарач, у пријатељском авиону прима овај шифровани сигнал и одговара, шаље назад шифровани радио сигнал као потврду припадности.

Радарски контакти се класификују као своји или туђи на основу одговора на упит, и као такви се приказују на радарском показивачу. Систем провере припадности не зависи од авионског радара тако да се провера припадности може радити и са искљученим радаром..

Систем провере припадности ради само ако је главни бирач режима „IFF“ у положајима „NORM“ или „LOW“.

Провера припадности се врши притиском на тастер за рад са циљевима („TMS“). Постоје две врсте провере:

• Провера простора. Притисне се „TMS“ дугме у лево, на кратко и не дуже од једне секунде, и тада се обави провера припадности свих радарских контакта унутар простора радарског покривања.

• Провера радарског контакта у захвату (енг. „Line of Sight (LOS)“). „TMS“ дугме се држи притиснутим у лево дуже од једне секунде. Ово ће проверити припадност радарског контакта који је у захвату а радарских контакта који су у његовој близини.

Радарски контакт који припада својој страни ће по упиту бити заокружен зеленим кругом у трајању од 3 секунде. Ако се на упит провере припадности не добије одговор, такав радарски контакт се сврстава у „непознат“. Такви радарски контакти могу да се сматрају претећим зависно од правила за борбу у датом борбеном задатку.

=4с= Хајдук Вељко

Горан Баџић