Svež vazduh treba iskoristiti za razmišljanje. A najsvežiji vazduh je na visini. Okačeni za padobran, pitate se, šta vam se to dogodilo?! Ovo činite svaki put kada se katapultirate iz vašeg proslavljenog, ali ovog puta smrtno oštećenog lovca. Vi se ne plašite borbe protiv jakog protivnika. Vi želite da razumete teoretske reference proverene u praksi.

Američki lovac F-15 "Orao" poseduje reputaciju najboljeg lovca svih vremena. Dokazan u praksi sa preko stotinu vazdušnih pobeda bez gubitka, definitivno je stekao svetsku slavu i poštovanje. Konstruisan sa zadatkom da se suprotstavi Sovjetskom presretaču MiG-25, Orao je u periodu hladnog rata bio lovac impresivnih manevarskih mogućnosti naspram svog znatno tromijeg oponenta. Ipak, dolaskom na scenu Sovjetskog odgovora u vidu Flankera, primarna primena F-15 je bila presretačka, sa dominantnom taktikom vođenja borbe van vizuelnog kontakta. Savremena elekronika, savremen i moćan radar udružen raketama vazduh-vazduh srednjeg dometa,  podržan moćnim motorima i velikom količinom goriva za dugo ostajanje u vazduhu, učinili su ovog lovca da nameće svoj tempo borbe, konstantno prisiljavajući protivnika da zauzme manje povoljne pozicije za efikasnu borbu.

U ovakvim uslovima ni slabija aerodinamika i okretnost naspram Flankera nesprečava ga da uđe u blisku vazdušnu borbu, jer mu je prva faza borbe na velikoj distanci donela bolju startnu poziciju za ponekad neminovnu blisku borbu (eng“Dog fight”).

Orao dobro procenjuje situaciju oko sebe. U slučaju nepovoljnog razvoja dinamike borbe može doneti odluku o napuštanju bojišta u velikom broju situacija, zahvaljujući snažnim motorima i velikom količinom goriva koju nosi u sebi.

U drugoj situaciji kada neprijatelj panično beži i očajnički traži siguran prostor, malo ima aviona koji mogu da umaknu ovoj stašnoj ptici.

Ipak, neretko se dešava da vešt protivnik uspešno prevaziđe segment borbe na velikim daljinama, zadržavajući orla u protiv-raketnom manevru svojim napadom. U ovakvim situacijama kada niko od protivnika nije stekao bolju poziciju za završni udarac, dešava se bliski susret u kome važe neka sasvim druga pravila.

Tipičan primer zbližavanja protivničkih lovaca i uvođenje u blisku manevarsku borbu dat je na slici (slika 1.1):

                                                               Slika 1.1

Prvo i osnovno pravilo u bliskoj vazdušnoj borbi je "nikad ne ispuštaj protivnika iz vida". Ovo pravilo je daleko važnije od svih razlika u letnim karakteristikama među lovacima. Prvi uočiti protivnika znači prvi napasti. U ovakvoj situaciji gde je vreme važnije nego ikad, gubitak neprijatelja iz vida je luksuz koji ne smete sebi da dozvolite.

Američka vazduhoplovna škola je ovaj element davno prepoznala i pribegla je konstruisanju kabina svojih lovaca koji obezbeđuje izvanredno vizuelno sagledavanje u gotovo svim pravcima. Čak i na štetu aerodinamike,  blagovremeno uočavanje protivnika je daleko važniji faktor za pobedu od, recimo, većeg čeonog otpora poklopca kabine, i posledičnog smanjenja aerodinamičnosti.

Sledeće najvažnije pravilo je "brzina = život, - što više to bolje".  Orao je avion brzine i ubrzanja. Svako ko je iskusio gubitak energije u oštrim manevrima, shvatio je šta znače motori Orla za nadoknadu iste. Velika brzina vam je rezerva za sve što vam je potrebno u bliskoj borbi. Univerzalna valuta koja će vam omogućiti da brzinu trampite za visinu, a kasnije kada vam brzina opettreba, prodate visinu zarad brzine. Brzina vam, takođe, kompenzuje veliki otpor pri jakim manevrima potrebnim za usmeravanje svog naoružanja u neprijatelja. Brzina vam je i velika prednost u slučaju da vam se ukaže prilika da munjevito napustite bojište u nepovoljnim okolnostima. Kad neprijatelja izgubite iz vida, a vreme curi, nemojte se dvoumiti već u režimu dodatnog sagorevanja motora i korišćenjem terena za maskiranje, napustite bojište što pre.

Treće, budite nepredvidivi. Nikada ne ponavljajte identično svoju uspešnu taktiku kao što ne ponavljate ni svoje greške. Navikavanje protivnika na određene uslove, pružate mu priliku da vam se prilagodi i iznađe za sebe rešenje. Drugim rečima, budite lukavi, nemilosrdni i pomalo nefer. I najmanje popuštanje i pružanje prilike protivniku, često se završava kobno po vas, čak i protiv znatno slabijeg pilota.

Na kraju, poznavanje osnove geometrije manevarskih zaokreta i upravljanje energijom, kao i tehničkih karakteristika sopstvenog i protivničkog aviona su sledeće po važnosti. Ono što pilota čini dobrim menadžerom sopstvenog aviona je prethodno dobro potkovano znanje. Edukacija tačnim podacima o vazduhoplovima može igrati vrlo važan faktor u izgradnji strategije, ali i samopouzdanja pilota. Nejasna predstava situacije i pozicije, kao i praznina u planiranju, uništava samopouzdanje u bilo kojoj životnoj situaciji, a naročito u takvom ozbiljnom zanimanju i do krajnjih granica stresnoj situaciji kao što je pilotski posao u vreme vazdušnog okršaja. Iskustvo je pokazalo da onaj koji odlučnije uđe u dvoboj, na kraju u velikom broju slučajeva i trijumfuje. A za odlučnost, prožeto samopouzdanjem izgrađenim blagovremenom edukacijom, je zapravo oklop koji se kalio i prenosio generacijama, konačno poveren vama na usvajanje i korišćenje.

Ono što morate znati o Orlu je da je to zaista jako manevribilan avion, ali u odnosu na onog protiv koga je ciljano napravljen. U odnosu na MiG-25. Flanker je ciljano pravljen da preskoči Orla, pa i nije čudno što se Orlu ne savetuje oštra tzv. ugaona borba, gde se energija obilno troši zarad brzog skraćenja ugla ka protivniku. Ipak, Orao ni u ovakvom načinu borbe ni danas nije za bacanje. 

U daljem tekstu karakteristike aviona baziraćemo uglavnom na poređenja sa njegovim savremenim oponentom, Flankerom.

Parametre koje možemo pratiti da bi smo opisali karakteristike Orla i uporedili ga sa Flankerom su:

• Različite brzine na kojima poredimo vrednosti, kao i optimalne tj. preporučene brzine za optimalni skup vrednosti kojevazduhoplov ostvaruje Vs (eng. „IAS“ i "TAS");
• Napadni ugao, NU (eng. „AoA“)
• Gravitaciona sila, g (eng. “n“)
• Iznos zaokreta (eng. “Turn Rate – TRT”)
• Radijus zaokreta (eng. “Turn Radius - TRD”)
• Vertikalna brzina (eng. „VS“)

Orao je avion koji silovitim zaokretom sa poteškoćom prelazi sa jednog, energetski višeg zaokreta na energetski niži nivo, u rasponu od 650 do 420km/č. Napadni ugao i prateći dinamički otpor čini ga pri ovim promenama vrlo nestabilnim, sklonom proklizavanju i gubitku kontrole . Forsiranje palice u neodrživom zaokretu obezbeđuje brži zaokret kod oba avionu, ali je gubitak brzine i nestabilnost aviona različit. Dok neodrživi zaokret kod Flankera traje znatno duže, pritom donoseći mu maksimalni zaokret od čak „TRT“=30, Orao gubi mnogo energije sa manje pređenim uglom,  maksimalnih“TRT”=26. Pri tom Orao dolazi na brzine na koje se Flanker ponaša kao riba u vodi, a Orao kao riba na suvom. Orao na brzinama manjim od 440km/č nema više mogućnost da poveća iznos zaokreta, već da samo održi zaokret sa konstantnom brzinom, donoseći mu svega „TRT“=16. Popuštanje palice i nadoknada brzine predstavlja nedopustivo povećanje ugla prema neprijatelju,  i predstavlja gubljenje vremena u ovakvoj situaciji, gde Flanker raspolaže supermanevribilnom raketom R-73. Održavanje zaokreta pri malim brzinama i maksimalnom snagom motora može, u ovoj situaciji, odložiti poraz, u nadi da će pomoć doći od slobodnog koalicionog lovca. Sa druge strane, treba znati da Flanker na ovako malim brzinama, ne samo da je stabilan i ima mogućnost za još dodatni neodrživi zaokret, već i mogućnost za ekstremni manevar poput "Kobre" koja je simbol stabilnosti Flankera na malim brzinama, pri navlačenju enermno velikog napadnog ugla (AoA).

Najbolje održive horizontalne zaokrete Orao postiže na nivou mora, i to na brzinama oko 630km/č ili 0,514 maha. Međutim ovo i dalje nisu vrednosti na kojima se preporučuje borba protiv Flankera.

Pogledajmo tabelu:

U tabeli vidimo da Orao u ovim uslovima postiže neznatno bolje rezultate. Ali ovo i nije neka prednost kada se ima u vidu da Flanker prelazi u neodrživi zaokret koji mu donosi znatno veće vrednosti od ovih. Istina, uz gubitak energije, ali sa primoravanjem Orla da i on zategne palicu i učini isto. Orao, da bi preživeo Flankerovo forsiranje zaokreta, mora odgovoriti takođe svojim forsiranjem. Naprosto nema drugi izbor. Ali sve to rezultira prebacivanjem na uslove malih brzina uz bilans prethodno opisanog razvoja bitke. Treba znati i to, da najbolje parametre zaokreta Flanker postiže pribrzinamaod 540km/č i manje, na nivou mora. Ali da bi Orao nadjačao vrednosti Flankera, mora preduzeti one mere na kojima je Flanker najslabiji. A to su znatno veće brzine i visine. Iako su vrednosti zaokreta Orla na većim brzinama i visinama lošije od onih opisanih u tabeli, ipak je u odnosu na Flankera, ukoliko Flanker prihvati borbu u ovim uslovima, upadljivo bolji.

Prelazne vrednosti na kojima su ova dva lovca relativno izjednačena u održivom viražu, su na brzinama od 600 do 740km/č. Brzine na kojima se savetuje Orlu vođenje borbe protiv Flankera su preko 900km/č, sa poželjnim i većim visinama. Razlog je taj što je Flanker, na ovim brzinama programski, iz sugurnosnih razloga usled konstrukcionih mana i rizika, ograničen na svega 7.5 g. Dok Orao, mada samo kratkotrajno, može izvući čitavih 10,5 g zahvaljujući savremenoj elektro-kontroli upravljivih površina.

Bolje ponašanje Orla na visinama omogućena je jakim i kvalitetnim motorima sa geometrijskom promenom pravca uvodnika vazduha. Penjanje i zauzimanje željene visine je nešto što Orao prosto obožava. Naime, odnos potiska i mase je poprilično na strani Orla. Maksimalna brzina penjanja (VS) je čitavih 295m/s. Flanker je zadržan na 235m/s.

Međutim, snažnije penjanje može biti u potpunosti poništeno ukoliko Orao istovremeno čini veliki napadni ugao. Napadni ugao koga prati neminovan otpor uz, recimo, spiralno penjanje je apsolutno nepoželjno, i više je savet Flankeru, da uz taktički postupak "Udav", penjanjem "udavi" boljeg penjača od sebe.

Dakle, zaokreti Orla trebaju biti sa velikim brzinama, velikom visinom, i što manje iznenadnih i snažnih pokreta i promene pravca. Zaokreti trebaju biti glatki i nežni, a pilot strpljiv i disciplinovan. Svaki višak energije treba transformisati u još veću visinu.

Kada Orao postepenim pomeranjem svoje pozicije, sve više ka neprijatelju bude u situaciji da sve karte baci na sto i potroši toliko važnu energiju, Orao treba snažnim i kratkotrajnim zaokretom da usmeri svoj nos u neprijatelja, skrati distancu, smanji radijus zaokreta i lansira AIM-9, ili napravi oblak granata uz pomoć svog moćnog 22mm topa. Na većim visinama, usled većeg radijusa zaokreta, kao i distance od neprijatelja, neretko se dešava da se oba lovca nađu licem okrenuti jedan ka drugom. Moćniji top sa svojim karakteristikama ispaljivanja preko 6000 granata u minuti, za ovakve situacije je velika prednost.

Većina opisanih vrednosti se odnose kada Orao uđe sa optimalnom količinom goriva i naoružanja. Standardan teret podrazumeva 50% goriva u unutrašnjim rezervoarima i  4 h AIM-9 raketa kratkog dometa namenjenih za vođenje bliske manevarske borbe. Međutim, pilot retko kada je u mogućnosti da započne blisku borbu sa ovakvim teretom. Opterećeni nestajanjem goriva potrebnim za povratak, piloti najčešće ulaze u borbu natovareni kerozinom. Tada Orao ima znatno lošije karakteristike. Savet je poletanje sa 60% goriva u unutrašnjim rezervoarima, i dva ili tri spoljašnja rezervoara sa blagovremenim odbacivanjem pred borbu, ili u toku same bliske borbe.

Na žalost za ovog momka, praksa u bliskoj borbi protiv Flankera na simulatoru, ali i internacionalnom vežbama, je pokazala veliku potrebu za jako kvalitetnim pilotom zarad osrednjih uspeha. Prednost na velikim brzinama i visinama nije toliko presudna u korist Orla kao prednost Flankera na malim brzinama i visinama. Razlog za krajnji rezultat je taj što je bliska manevarska borba, sa energetskog aspekta, najčešće jednosmerna. Kreće se sa stanja više na stanje niže energije, tj.sa više na niže brzine i visine. Većina pilota ne usuđuje se da vodi strpljivu i mirnu borbu koja pogoduje Orlu. Najčešće koriste momenat susretanja aviona, kada se oba aviona uvode u blisku borbu pri velikim brzinama, i koriste delimičnu "zaleđenost" Flankera sopstvenom brzinom, da što pre okrenu nos u neprijatelja polupetljom ili kosom petljom, predajući svu energiju zarad igre "sve ili ništa". Iskustvo je pokazalo da ova taktika ukoliko se ne završi trujumfalno za 10-12 sekundi, Orao ostaje bez energije na milost i nemilost svom strašnom hipermanevribilnom neprijatelju.

Ova taktika boluje od jedne velike mane. A to je zanemarivanje ili gubitak prvog i najvažnijeg pravila "nikad ne ispuštaj protivnika iz vida". Velike susretne brzine čine i brzo međusobno udaljavanje, ponekad i preko 5km. Uz ovo, velike brzine sa silovitim zaokretom na samom početku i pratećim pojavama tipa eng." black out" uzrokuju teškoće u održavanju vizuelnog kontakta. Ukoliko ne pronađete neprijatelja u rekordnom roku, a izgubili ste energiju, morate znati da vam je neprijatelj verovatno u repu, bez ikakve indikacije na svojim uređajima da vas je pronašao.

Generalni zaključak je da se Orao treba držati taktike ulaska u blisku borbu pod, i isključivo povoljnim uslovima. Ne treba bežati od bliske borbe, već treba bežati od nepovoljnih startnih uslova za blisku borbu. Orao je superioran “BVR” borac, i prednošću u ovom segmentu borbe definitivno može sebi namestiti povoljnu poziciju za blisku borbu u kojoj bolje letne karakteristike neprijatelja nisu primarno važne. Bolji uvid situacije, diktiranje tempa borbe i jaki motori za gonjenje neprijatelja ili za napuštanje bojišta, su aduti na koje se pilot Orla oslanja.

Na našem forumu, diskusija na ovu temu je ovde.

Tekst pisao:

Mladen Milić, =4c=Ragnarok