Почетна Историјат Галерија Преузимања Линкови Форум Документи Суперстарси Тенкови Чланови Пријава   

 "Microsoft Flight Simulator" 2020 - Први утисци
Поставио: ГоранБаџић
03-10-2020

Годину дана након што је на Е3 сајму видео игара („Electronic Entertainment Expo”) најављен, 18. августа је коначно пуштен у продају нови Мицрософтов симулатор летења – „MSFS 2020“.

 

Мало је оних који су очекивали да ће после катастрофе коју је доживело претходно издање овог серијала, „Microsoft Flight“ (2012), Мицрософт желети да има било каква посла са симулацијама летења, поготово након што су права на развој и дистрибуцију комерцијалне и забавне варијанте овог програма продали другим компанијама. Тако је „Lockheed Martin“ који ради у области војне индустрије, наставио да развија комерцијалну платформу и издаје је под називом „Prepar3D“. „Dovetail“, познат по видео играма симулација возова и пецања, наставио да дистрибуира врло стару верзију из серијала, „Flight Simulator X“ (2006), у забавне сврхе, али и да на његовој основи развија нову видео игру – „Flight Sim World“. Не обазирући се на комерцијална ограничења у условима употребе „Prepar3D“-а, заједница окупљена око симулатора летења одабрала га је као наследника Мицрософтовог серијала. „Prepar3D“ је недавно доживео своју пету верзију, док је „Flight Sim World“

2018. године угашен.

 Претходне верзије „Microsoft Flight Simulatorа: FSX“ (2006) и „Microsoft Flight“ (2012)

Паралелно са горе наведеним догадјајима, компанија „Ламинар Ресеарцх“ развијала је „X-Плане“ који је дугогодишњи конкурент Микрософтовом симулатору летења. Последњих година, игра је изузетно популарна, а тренутно је актуелна верзија 11. 

Паралелно са горе наведеним догадјајима, компанија „Ламинар Ресеарцх“ развијала је „X-Плане“ који је дугогодишњи конкурент Микрософтовом симулатору летења. Последњих година, игра је изузетно популарна, а тренутно је актуелна верзија 11.

Овај мало дужи увод неопходан је јер ће се нови „MSFS 2020“ директно такмичити и поредити са „Препар3Д“ и „X-Плане“ програмима.

 

 Конкурентски производи: „X-Plane, Prepar3D“ и „DCS“ Свет.

 


Да се вратим још мало у прошлост и разлозима, сада већ знамо, само привременог гашења серијала: Микрософтов „Flight Simulator“ серијал је практично од његовог настанка био отворен за додавање новог садржаја па је, осим љубитеље летења, привлачио и људе који стварају нови садржај. У почетку су то били аматерски покушаји да се направе нови авиони, аеродроми, задаци и поделе са заједницом. Како је технологија напредовала, и додаци су постајали све бољи и реалистичнији, па су почели и да се продају. Тако је око Микрософтовог бренда настала читава индустрија која се бави израдом и продајом реалистичних аеродрома, авиона и пратећег садржаја. Микрософт је желео део тог колача па је 2012. године издао „Микрософт Флигхт“, верзију игре са врло сиромашном основном понудом од свега неколико авиона, само хавајским острвима и затвореним еко-системом. Идеја је била да основна игра буде бесплатна а да се додатни садржај купује кроз Микрософтову продавницу игара. Компаније које се баве израдом и дистрибуцијом додатака одбиле су да сарадјују и препусте део новца Микрософту и наставиле су да раде додатке за старију верзију – „Microsoft Flight Simulator X“. Микрософт је остао сам да развија додатни садржај са врло малим студиом. Покушали су да продају додатке упрошћених авиона, чак и без пилотских кабина, како би привукли пажњу људи мање заинтересованих за авијацију, али безуспешно. Пројекат је убрзо угашен.

Како се нови „MSFS 2020“ разликује од претходне приче? У потпуности. Микрософт је схвато да мора да сарађује са индустријом, па је већ са првим најавама, скоро па стао у одбрамбени став са врло јасном поруком: Правимо симулатор отворен за све и спремни смо да сарађујемо са свима. Мапа целог света је враћена, годишња доба су враћена, авиони са пилотском кабином су враћени, алати за израду додатака су враћени, а продаја кроз Микрософтову продавницу игара је сада само опција. Покренута је велика промотивна кампања са циљем да се нови производ приближи корисницима, али и да се корисници приближе развојном тиму. Прихваћене су многе сугестије из заједнице окупљене око симулатора летења и индустрије. Ипак, неки компромиси су морали бити направљени како би се задовољила Микрософтова стратегија промовисања њихове играчке конзоле – „X-Box“. Да ли ће ова нова платформа задржати ентузијасте, а у исто време привући опуштеније играче остаје да се види.

          Шта је ново

Иако је развојни тим признао да се игра делом заснива на коду из претходних верзија серијала, правдајући то чињеницом да би за израду потпуно новог програма биле потребне још године, то се на први поглед не види. За корисника програма ново је све. Кориснички интерфејс је потпуно реновиран, искоришћена је најновија технологија за приказ терена и метеоролошких услова, физички модел авиона је знатно унапређен, а 3Д модели авиона изгледају верније него икад. Додата је и социјална платформа.

          Кориснички интерфејс и подешавања

Први утисак да је „Microsoft Flight Simulator“ 2020 видео игра намењена широкој популацији стиче се већ у првим секундама након покретања. После четири уводна видеоклипа која представљају развојни студио, партнере и саму игру, отвара се главни мени са огромним пољима за одабир садржаја и подешавање игре са анимираним шареним позадинама. Мени је осмишљен да се користи помоћу гамепада па ће играчи који користе миша и тастатуру бити помало збуњени. Овакав дизајн је био очекиван с обзиром да је игра најављена и за „X-Box“ играчку конзолу, а развој два паралелна корисничка интерфејса није исплатив.

 

Главни мени

Иако је мени конзолашки, количина ствари које је могуће подесити није. Скоро сваки аспект игре је могуће подесити тако да одговара афинитетима играча и могућностима његовог рачунара.

Подешавање команди је доста закомпликовано. Конкурентске игре су то доста боље решиле, али функционалност је ту. Сваку команду је могуће мапирати на било коју периферију, а подржано је и прављење профила. 

Овде бих посебно похвалио лимитирање интернет протока и укупне количине података на месечном нивоу, па играчи са ограниченим интернет конекцијама неће морати да брину о претераној потрошњи. Може се ограничити и количина података која се локално складишти, намењено онима који немају пуно простора на локалним дисковима.

 

Подешавање протока и количине интернет података

 Менију за подешавање могуће је приступути и у току лета притиском на тастер „Esc“.

Срж менија представља велики интерактивни глобус којем се приступа уласком у мод слободног летења из главног менија. Глобус је могуће вртети и разгледати, а на њему се приказују аеродроми, навигациона средства, граница ваздушних простора, саобраћај, зоне обданице и ноћи и метео подаци. Садржај је по потреби могуће филтрирати и претраживати.

 

Подешавање слободног лета 

Иако је све ово лепо замишљено, остаје утисак да се садржајима приступа доста споро и да је све то могло сведеније да се направи по узору на раније верзије.

У току лета, интеракција са помоћним елементима игре врши се путем новог дока, по узору на Мац рачунаре, док се од стандардног менија уз горњу ивицу екрана одустало. Ово је још једна ствар која ће играчима на X-Боx играчкој конзоли олакшати употребу. На доку је могуће приступити брзим менијима за конфигурацију авиона, камера, времена, метео услова, интеракцију са контролом летења и другим.

 

Док са брзим менијима

 

Иако је у прошлости било мање или више успешних покушаја да се у симулаторе летења увезу сателитске фотографије и налепе на терен, постојао је огроман број препрека да се то уради на ефикасан начин, а да буде и естетски допадљиво: Величина датотека је превазилазила капацитет хард-дискова, слике нису изгледале тако лепо из свих углова и са свих висина, а требало је много сати рада да се обради једна микро-површина планете.

„MSFS 2020“ је први симулатор летења на којем је могуће успешно летети помоћу визуелне навигације на целој планети. Тако детаљну реплику целе планете било је могуће направити само аутоматизованим процесима који, уз добро људско усмеравање, аутоматски обрађују сателитске слике целе планете, препознају објекте и ређају их у виртуелном свету. Цео процес раде суперкомпјутери, подаци су смештени на Микрософтовим серверима, а у реалном времену, преко интернет конекције, кориснику се шаље само окружење око његовог авиона. У случају губитка интернет конекције, систем ради у деградираном режиму који користи локално складиштен свет који изгледа знатно лошије.

 

Сателитске фотографије налепљене на рељеф терена и поређани 3Д модели

Поред тога Микрософт је методом фотограметрије креирао 400 3Д градова који су приказани екстремно верно. Очекује се да ће таквих локација у будућности бити више. Генерално, како Бинг мапе, које Микрософт користи за креирање света у „MSFS 2020“, буду напредовале, напредоваће и ова игра заједно са њима.

 

 Венеција урађена методом фотограметрије

 Овако направљен свет изгледа импресивно. Површина за разгледање и истраживање је огромна, практично несавладива.

Ипак, систем има своја ограничења и не изгледа тако добро у свим ситуацијама:

Сателитске фотографије које су залепљене за земљу у теорији звуче као добра идеја, али Микрософт није успео да реши баш све проблеме. Проблеми који се јављају практично су исти као и у програмима за преглед сателитских фотографија (Гоогле Еартх, Бинг мапс...). Повремено ћете налетати на облаке залепљене на земљу, сенке облака на земљи, лоше спојене фотографије са изражено видљивим спојевима, лоше балансиране боје на спојевима... У зависности од доба дана када су фотографије направљене, на њима ће постојати статичне сенке, док ће игра динамички правити своје сенке, па ће објекти имати дупле сенке што не изгледа добро. Поред тога, ни резолуција фотографија није баш најбоља, варира од локације до локације и у јако ниском лету не делује претерано реалистично.

 

 Бока которска

 Даљина исцртавања 3Д објеката зависи од графичких подешавања па на нижим подешавањима свет делује потпуно огољено већ на неколико километара од авиона. Повезано са тим, уочљиво је и „ускакање објеката“ у сцену, где се, како авион прилази објектима, они учитавају и нагло појављују у сцени што знатно квари доживљај. Објекти креирани методом фотограметрије изгледају доста деформисано док им се авион не приближи и тек онда попримају свој најдетаљнији облик.

У игри је моделован и живи свет, па је тако могуће јурити жирафе, слонове, птице и још по неку животињску врсту на тачно задатим локацијама. Птице ван тих задатих зона нису моделоване.

 

 Модел слона у игри

Аеродроми су, нажалост, најслабија тачка овог симулатора. По први пут у Флигхт симулатор серијалу, аеродроми више не морају да буду потпуно равни. Постоји добар разлог зашто је то ограничење постојало и сада су се појавиле све мане које са собом доносе аеродроми који слободно прате контуре рељефа. Већина полетно слетних стаза је грбава, неке чак и до те мере да су неупотребљиве, стајанке су често стрмо нагнуте, а на свим аеродромима су изражене микро неравнине.

 

Грбава стаза у Београду

Генерално, аеродроми изгледају доста огољено, без реалистичних објеката, често потпуно непрепознатљиво. Микрософт се похвалио да игра садржи 37000 аеродрома. То је можда тачно, нисам их бројао, али како сви личе један на други нема много смисла посебно их истраживати. Уз игру, у зависности од пакета који је купљен, долази и двадесетак ручно рађених аеродрома који изгледају доста боље.

 

 Аутоматски генерисан модел београдског аеродрома

  

 Ручно направљен модел аеродрома у Лос Анђелесу

 Последња ствар коју вреди поменути је и 3Д саобраћај на аеродрому али и ван њега. На аеродрому, поред вас ће повремено пролазити цистерне, сервисна возила и слично, али без неког смисла и дестинације. Нисам приметио да постоје функционална возила за опслугу авиона, осим возила за изгуравање авиона са паркинг позиције које се може дозвати кроз мени за комуникацију са вритуелном контролом летења. Ван аеродрома, 3Д аутомобили су програмирани да прате контуре путева, али све то изгледа врло недорађено и хаотично.

          Метео услови и осветљење

Нови систем стварања метеоролошких услова и 3Д приказа изгледа сјајно. Иако тек треба истражити колико је заправо напредан, систем углавном прави врло допадљиве визуелне сцене. Облаци се генеришу скупљањем малих грудвица облака у велику целину што погодује великим облацима, па је вероватно први пут у симулацијама летења могуће је видети солидно реалистичан кумулонимбус. Са друге стране, ово је довело до тога да тракасте структуре попут фрактуса и цируса потпуно нестану из игре. Реалистичност и импресивност изгледа доста зависи и од осветљења: Облаци осветљени са задње стране изгледају врло наглашено, са великим контрастима који креирају узбудљиву слику. Кад се осветљење помери са предње стране, исти ти облаци се претварају у гомилу сивих маса које више личе на вулкански пепео. Проблем лежи у систему осветљења и непотпуној интеракцији облака са њим. Зашто је то тако, не знам, али је могуће да би додатни ефекти преламања и одбијања светлости били превише захтевни за кућне рачунаре, а поготово за „X-Box“.

 

 Облаци осветљени са задње стране изгледају одлично

 

 Облаци осветљени са предње стране изгледају као гомила пепела

 Осим визелних ефеката, ту је и ефекат метео услова на само летење. Авиони се понашају у складу са очекиваним, али донекле претерано реагују на спољашње силе које праве временски услови. Могући разлог пренаглашавања можда је покушај да се компензује недостатак осећаја убрзања које играч у фотељи осећа. Углавном, авион ће се благо љуљушкати под налетма ветра, делује да постоји и ефекат термике, а улазак у кумулонимбус гарантује добро дрмусање али делује да није могуће поломити авион проласком кроз њега.

Игра нуди и континуирано учитавање тренутних метео услова у реалном времену, а за рад система је неопходна интернет конекција. Генерално, систем ради добро, метео слика која се учитава је солидна, али може се десити да касни и по више сати за стварном метео ситуацијом. 

Ефекат кише изгледа солидно, капи добро сарадјују са осветљењем, лепе се по стаклу авиона, али се не задржавају предуго да би сметали. Осим кише, ту је и ефекат залеђивања: Авион би требао да губи перформансе у зависности од нивоа залеђености, а први пут у серијалу, убачени су и графички ефекти мраза и леда на крилима. Поред кише, постоји и ефекат снега који изгледа и ради слично као киша.

 

 Ефекат кише на стаклу авиона

 

 Визуелни ефекти залеђивања

 Осветљење аеродрома је стандардно, изгледа добро и прати стандарде који су прописани у стварности. Повремено, аеродромско осветљење може предалеко пробијати кроз маглу што није визуелно допадљиво и врло квари доживљај. Осветљење осталог дела света је процедурално генерисано, варира у интензитету и боји и изгледа реалистично.

 

 Осветљење аеродрома

  

 Ноћно осветљење Београда

           Авиони

Основна игра долази са 20-30 авиона у зависности од пакета који је купљен. Сви 3Д модели авиона су урађени употребом модерних технологија са материјалима који верно копирају оне у стварности, па тако рецимо метал има физичка својства метала у смислу одсјаја, текстуре, огреботина, улубљења, док кожа на седиштима има потпуно другачија својства – без одсјаја, са наборима, прошивеним концем... Све то изгледа врло уверљиво и у рангу је са модерним видео играма. Сви авиони долазе са 3Д пилотским кабинама, док се од 2Д инструменталне табле у потпуности одустало. Авиони долазе офарбани у по једу шему, а заједница се већ постарала да префарба и убаци у игру стотине нових шема.

 

 Мени за избор авиона

 

Избор је велики: Од малих „STOL“ авиона за слетање на неуређене терене, школских једномотораца и двомотораца, приватних авиона високих перформанси па до путничких авиона. У игри недостају једрилице и хеликоптери.

Као цивилни симулатор, „MSFS 2020“ не подржава употребу наоружања, нити било какве деструкције света или авиона. Свако превазилажење ограничења авиона или груб ударац у земљу биће испраћен само црним екраном и сугестијом да се „проба поново“, док су спектакуларни аудио-визуелни ефекти изостали.

Летни модели авиона су коректно урађени и представљају напредак у односу на старије верзије. За разлику од старог система, где је свака аеродинамичка површина имала јединствено својство, сада су оне издељене на мале сегменте где сваки сегмент има своје својство, што генерално смањује стабилност авиона и доприноси реалистичнијем осећају летења. Ипак, ово и даље није ни близу нивоу симулације који пружају „X-Plane“ и „DCS“ борбени симулатор летења. Делује да систем има врло стриктна ограничења, па су рецимо летни модели двокрилних авиона физички сведени на једнокрилне, а хеликоптери у игри не постоје.

Од авиона из игре, стварног искуства имам једино са Цессном 172, па је поштено да само њу оценим: Иако се авион угрубо понаша као прави, чини се да су перформансе благо смањене (иако тестирам у летњим месецима када висока температура ваздуха негативно утиче на перформансе), мада то може доста варирати од авиона до авиона. Управљање делује превише осетљиво, где мали отклони на џојстику праве врло велике ефекте. Томе доприноси и недостатак силе на џојстику која је у правом авиону присутна. Летни модел је солидан, авион делује мање стабилан него у стварности, а ефекти момената које прави пропелер су пренаглашени. Најмање поклапања налазим у условима спорог лета где симулирана Цессна 172 захтева доста деликатније управљање, док она права дозвољава и прашта врло аљкаво летење. Симулација превученог лета се не поклапа ни мало, па виртуелни авион жели да се свали на крило и настави у ковит колико год прецизно управљали.

Од осталих авиона, карактеристични су „Icon A5“, авион сведеног корисничког интерфејса, са могућношћу слетања на воду и А320 са „Fly by wire“ технологијом управљања. Слетање и полетање са воде нећу коментарисати јер немам искуства. А5 је карактеристичан и по томе што је инструмент табла конципирана за летење по нападним угловима и овај авион у симулатору врло лепо демонстрира тај концепт углавном запостављен код цивилних пилота.

„Fly by wire“ систем на А320 ради коректно, уредно држи задате углове, али је и врло упрошћен по питању заштита које су на правом авиону присутне.

Место где ова игра потпуно подбацује је интеракција авиона са подлогама приликом слетања. За неке можда и најбитније својство симулатора летења, искуство у новом „MSFS 2020“ је потпуно је безлично, без било каквих напреднијих ефеката, утицаја подлоге, дизајна ослањања авиона...  Конкурентске симулације попут „X-Plane“, а поготово „DCS“ борбени симулатор летења, нуде врло верне симулације контакта чак и у рангу озбиљних симулација тркачких вожњи.

Још један проблематичан детаљ је и неадекватан систем тримовања који врло квари утисак. Један клик на тастер за тримовање милиметарски помера трим, али држање тастера производи застој у раду па онда неленеарно повећање степена тримовања што је потпуно неприродно. Надам се да је ово ипак само „баг“, а не греска у дизајну и да ће бити исправљен.

Системи авиона и авионика потпуно су упрошћени. Авиони се користе по принципу укључи-искључи са тек неколико међукорака. Од авионике, Микрософт се потрудио да направи неколико варијанти: класични инструменти раде добро што је и очекивано јер ту нема шта да не ради, док су системи са дисплејима, Гармин Г1000, Г3X и слични, знатно упрошћени и имају само основне функције паралелне са класичним инструментима. Ипак, треба похвалити увођење синтетичког дисплеја на овим уређајима. Још једна ствар за похвалу је и увођење система за планирање и вођење лета – ФМГЦ у саобраћајним авионима; иако скромних могућности, ово је први пут да је Микрософт понудио такву функционалност у основној игри, па је зато вредна помена.

 

 Цессна 152 са класичним панелом

 

 Цессна 172 са Г1000 панелом и синтетичким дисплејем

 

 Ицон А5 футуристички, сведени панел са доминантним АоА показивачем

 

 Аирбус А320Нео са уграђеним ФМГЦ системом

Аутопилот садржи стандардне функције и модове аутоматизације, од простог држања курса, висине и вертикалне брзине до „цоуплед“ модова који аутоматски прате хоризонтални и вертикални план лета.

Очекивано је да ће са новим надоградњама игре функционалност система постепено расти.

          Садржај

Основни режим рада ове видео игре је слободно истраживање света. Сав садржај игре одмах је доступан, без потребе за игачким активностима које би постепено откључавале локације, авионе или функционалности како то раде модерне видео игре. Док је за ентузијасте то углавном довољно, играчка популација се пожалила да једноставно летење виртуелним светом без неког посебног циља или задатка није довољно и врло брзо досади. Микрософт је одлучио да настави стопама неуспешне „Microsoft Flight“ (2012) верзије игре и понуди разне изазове и задатке.

У почетној понуди, организовано је такмичење у прецизном слетању на захтевне стазе широм света. Слетања се бодују и стављају на ранг листу, а први недељни задатак је слетање на чувени аеродром Кушавел (Цоурцхавел) у француским Алпима. Поред тога организоване су и мини туре које за циљ имају да усмере играче на интересантне пределе планете које могу да истраже. Медју првим турама, нашла се и „Балканска тура“ која од Ријеке прати јадранску обалу, обилази хрватске, БиХ, црногорске, албанске и грчке аеродроме до Санторинија. Несумњиво је да ће бој активности расти с временом како би се база играча одржала на високом нивоу, али и достигла рецимо верзија „Flight Simulator X“  (2006), која је нудила далеко више активности. 

 

 Изазови и туре

  У игри се налази и школица летења која је врло танко урађена. Старије верзије из „Microsoft Flight Simulator“ серијала долазиле су са врло богатим садржајем обуке. Било је могуће проћи комплетну школу, од почетне обуке, преко напредне обуке за вишемоторне авионе, инструментално летење и саобраћајно летење, уз изузетан пропратни видео и текстуални садржај. Чини се да је овај сегмент свој врхунац доживео са верзијом 2002, док је после тога приметно постепено смањење садржаја, тако да у новој верзији постоји само најосновнија интерактивна обука. Обука се врши на Цессни 152, а покривено је полетање, слетање, школски круг и лет по ВФР рути.

 

 

Виртуелна контрола летења је стандардна, скромна по могућностима и не разликује се превише од старих верзија игре.

Доступна је и виртуелна листа провера, која аутоматски показује које дугме треба притиснути, или се, по жељи, аутоматски извршава

 

 

 Интерактивна листа провера

 Релативно нов аспект игре је и мини социјална мрежа која је тренутно врло основна; подржава додавање других играча у листу пријатеља и организовање групних летова. Функције ће вероватно расти с временом.

У игру је уграђена продавница у којој је могућа куповина додатака које Микрософт дистрибуира.

 

 Продавница додатног садржаја

 Уз све наведено, игра садржи виртуелну летачку књижицу која ће бележити летове које је играч остварио у сличном маниру као у стварности. Провођењем сати у игри и разним активностима, играчи добијају медаље за одређене заслуге што ће се свидети млађој популацији.

 

 Виртуелна летачка књижица

          Употребна вредност

Јасно је да ће опуштено разгледање бити главна активност већине играча, али у бази корисника оваквог програма постоји доста подгрупа које се баве различитим активностима.

Симулације летења на кућним рачунарима се већ дуго времена користе као незваничан додатак обуци пилота у стварности. Шта „Microsoft Flight Simulator“ 2020 може да понуди у том сегменту? Тренутно, не много. У области инструменталног летења, сва потребна инфраструктура је већ уграђена: радионавигациона средства постоје, навигациона база података која долази уз симулатор је свежа и углавном сви авиони имају уграђену потребну опрему, осим АДФ уређаја који је уграђент тек у по неки авион. Видљивост, која је најбитнији фактор у овој врсти вежбања, врло се лако поставља кроз брзи мени на доку. Оно што фали је нека врста инструкторске станице за брзо подешавање сценарија вежбе, као и анализа вежбе са оствареним путањама нацртаним по мапи. Брз одабир сценарија за вежбу је кључан јер штеди време. Симулатор није погодан ни за вежбање просторне навигације јер уређаји који су уграђени у авионе једноставно нису симулирани довољно верно. Ове недостатке вероватно ће отклонити додаци који ће моћи да се купе, али пошто овде оцењујем основни програм, нећу их узети у обзир. У старијим верзијама „Microsoft Flight Simulatorа“ све наведено је било лако доступно, што се види на слици испод. 

 

Анализа лета на инструкторској станици: Лево „FSX“, десно „MSFS 2020“

 

 Вежбање ВФР летења и навигације сада је постало могуће. Тачкасти 3Д орјентири и даље недостају, али линијски и просторни орјентири су присутни и врло прецизни. Ипак, недостатак било какве карте у игри спречава квалитетно вежбање овог вида летења. Додатно, ГПС уређаји који су уграђени у авионе немају убачене електронске карте, па је на њима могуће видети само реке и језера.

Симулирање летења у саобраћају је још један популаран сегмент. Играчи углавном користе виртуелне мреже које обезбеђују услуге контроле летења. Ентузијасти који се баве виртуелном контролом летења држе прилично високе стандарде за једну видео игру, па се и од виртуелних пилота очекује исто. Медјутим, у новом симулатору, због врло сиромашне интеграције система за вођење и праћење лета у саобраћајним авионима, јако је тешко држати се задатих процедура. Лет је могуће изводити по радионавигацији и по просторној навигацији уз практично непостојеће управљање вертикалним профилом. Искуснији пилоти који су упознати са типом ваздухоплова ће се снаћи, али они неискусни ће врло брзо ући у проблеме.

Групно летење је могуће изводити. Унапређењем мрежне инфраструктуре симулатора, авиони других људи које видите преко мреже лете глатко и без цимања па је праћење у формацији врло лако. Авиони се не могу сударити, једноставно пролазе једни кроз друге, а недостаје и аеродинамички утицај једног авиона на други, па је могуће летети и положаје у формацији које у стварности не би биле могуће. Све ово је још много далеко од симулација које су специјализоване за овакве врсте летова попут ДЦС дигиталног борбеног симулатора, али напредак је велики.

Борбено летење није могуће. Оштећења авиона, ношење наоружања и системи управљања ватром нису подржани.

Виртуелни фотографи добили су доста новог алата. Подешавање камера у новом симулатору је врло флексибилно, а новина је и „дрон-камера“ којом можете управљати око авиона и правити фотке. Ипак, игра не поседује систем за аутоматско прављење и чување фотографија, па ће морати да се користи неко екстерно решење. Други модерни симулатори имају ову могућност.

 

 Слетање на аеродром Поникве, горе „MSFS 2020“, доле из стварности

           Како почети

„MSFS 2020“ је могуће купити у Микрософтовој продавници или на Стеам платформи која се бави продајом и дигиталном дистрибуцијом видео игара. Игра је доступна у три пакета опреме: Регулар, Делуxе и Премиум Делуxе. Све три верзије су у основи исте, а разликују се по броју авиона и детаљних аеродрома. За колекционаре, издата је и физичка верзија игре која долази на 10 ДВД дискова. На регулар верзију могуће је претплатити се путем услуге „Xбоx гаме пасс фор ПЦ“ у Микрософтовој продавници. Претплата се обнавља на месечном нивоу и осим новог симулатора нуди стотинак других игара.

Игра је за сада доступна само на ПЦ Wиндоwс 10 платформи, а ускоро би требало да се појави и верзија за "X-Box", Микрософтову конзолу за играње видео игара.

 

 Садржај игре у зависности од купљеног пакета

 Традиционално, Микрософт је са сваком верзијом „Flight Simulator“-а гурао хардверске захтеве до крајњих граница, са намером да тек хардверске компоненте предвиђене да се нађу на тржишту за неколико година могу комотно да подрже игру на највишим графичким подешавањима. „MSFS 2020“ не одступа од тог приступа, захтева врло јак ПЦ да би радио течно. Осим тога, за оптимално уживање у садржајима игре, потребна је и релативно брза интернет конекција. Хардверски захтеви наведени су у табели испод.

 

 Табела препоручених хардверских конфигурација

 Од периферија, „MSFS 2020“ подржава практично све. Може се летети помоћу миша и тастатуре, гамепада, џојстика... Ентузијасти ће свакако користити комплетан сет за летење са џојстиком или воланом, ручицама гаса и педалама. Од додатне опреме, подржан је и ТрацкИР, уређај за праћење положаја главе пилота. Наочаре за виртуелну реалност нису подржане још увек, али је подршка за њих најављена у скоријој будућности.

Након куповине, потребно је преузети око 90ГБ података. Игра захтева око 150ГБ слободног простора на рачунару, а препоручена је употреба ССДа.

Приликом првог покретања играч пролази кроз генерална подешавања програма, а програм аутоматски препознаје ПЦ конфигурацију и препоручује оптимална графичка подешавања и подешава периферне уређаје. Сва подешавања могу се касније по жељи променити, а мапирање команди на уређајима додатно уредити.

За брз почетак, довољно је одабрати мод слободног лета, изабрати авион, локацију и време и кликнути „ФЛY“. Додатно, могуће је подесити метеоролошке услове или једноставно изабрати метео услове који тренутно владају и аутоматски се освежавају.

Док се не снађете са контролама, све битне ствари доступне су на брзом доку који се аутоматски отвара превлачењем курсора на горњи део екрана. Доступно је брзо подешавање метео услова, листе провере, камере, мапа, маса и балансирање авина, гориво, услуге контроле летења...

За први лет уз коришћење само тастатуре и миша, довољно је отпустити паркирну кочницу кликом на ручицу у кабини или притиском на комбинацију тастера Цтрл + НумДел (између ентера и нуле на нумеричком делу тастатуре). Снагом се управља тастерима Ф1 – Ф4, а флапсовима тастерима Ф5 – Ф8. Управљање авиона врши се на нумеричком делу тастатуре уз укључен НумЛоцк: Питцх на 8 и 2, Ролл на 4 и 6, Yаw на 0 и ентер, Питцх трим на 7 и 1, центрирање команди на 5.  Глава се ротира померењем миша уз држање десног клика, а помера стрелицама. Зумирање се врши точкићем на мишу. Интеракција са прекидачима у кабини врши се мишем, а за бољу прегледност могуће је сакрити волане кликом на њих. Пребацивање унутрашње и спољашње камере врши се притиском на Енд дугме на тастатури.

За оне који су неодлучни одакле почети истраживање „MSFS 2020“ света, препорчујем истраживање региона: Јадранска обала и велики водотокови попут Дунава, Дрине, Увца, Западне Мораве... представљају најимпресивније пределе. 

Куповина додатног садржаја могућа је у самој игри и у другим продавницама на интернету. Главни додаци игри су авиони и детаљни аеродроми. Додатни аеродроми су углавном доброг квалитета и не може се погрешити, док додатни авиони варирају по квалитету и потребно је мало истраживања пре куповине.

Могуће је и убацивања бесплатног садржаја направљеног од стране заједнице виртуелних пилота. То се за сада углавном своди на нове фарбе за авионе и потребно је мало петљања по фолдерима, отпакивање и копирање датотека да би све то прорадило.

          Закључак

Микрософт је новим симулатором летења наставио традицију дугу преко 30 година, а употребом савремених технологија у изради обезбедио његову дуготрајност. Наравно, нису сви елементи програма савршени и захтевају додатно полирање, али то је у складу са модерним издаваштвом софтвера где се у продају пушта недовршен производ а затим крпи, поправља и унапређује дуги низ година. Иако је препун мана, симулатор оставља добар први утисак и идеалан је за панорамско разгледање. Ентузијасти и пилоти који би да одржавају тренажу ће се вероватно задржати на старијим верзијама симулатора или на неким од конкурентских програма још неко време, док се у овој игри не појаве решења која ће им дати потребне алате за жељене активности.

 

Никола Јовановић

=4с=Nikola


Последњи чланци...

Покретање Ми-24П хеликоптера
F-14A/B Standardna operativna procedura
"Microsoft Flight Simulator" 2020 - Први утисци
Ф-16Ц, Навигација
Нишански радар на авиону Ф-16Ц, други део
=4с= Џони
Нишански радар на авиону Ф-16Ц, Први део
Спитфајер, покретање мотора

 
Вести Чланови 



Team Speak